7 мај 2020 (МИА) Записи од старите времиња  Заради вас держев крестот на рамото мое и го носиф дури до крајното место. * Давид ништ и убог есм аз * Но рука грешна а ум слаб, и мисли ме сметаху печалију житија сега света суетнаго. Поњеже беху и времена зла, а смрти по места честа биваху а по писанију – кончина близ... * Помините мене, братија моја, што ми мрзнет ручицама. Ту пишах, ту јадех, ту лежех без ог’н... ...По много си като патисах, ноштију пишуште, и грубо и неплно, -тело мое дробимое, крв моја проливаема, поруг мои... * Другар неверен та е като зимско слнце: подобре е в гората да викаш та ти ште гората да одговори, нели да учиш штото ти дума не прифати чловек. * Ох, што бесмо верни между собоју... * Писах сију книгу и в час невидех света; -помрче слнце. * Писа се сија книга у Поречи, у селе зовом Калуѓерец, в дни благовернаго Краља Марка... Аз Добре Дијак Радев син од Маргарита мољу ви се: там же аште и буду согрешил -где либо в којем чрте, либо с другом глаголел, или напил се буду, братја мала и велика прочитајуште – појте а не клнете: от кленуштих – клет је од благословеште – благословен је, почините руце от дел а очи от сл’з и ум от мислие. * Гчаголи јазиче, гледајте очици, пишите ручици -дондеж овенете. * То лето слнце загина, и по македоние голема панукла, големи морови нигде град здрав не остана ни село. * Прости господи Тодора, кој ми скова ножиц та си перо направих. * До пладне кошах а от пладне – писах. * Плови пловче, пиши грешни Попе Петре. * И паки писах зиме а лете јест всака работа боља. И паки да ви глагољу: не пише ангел с небес но чловек грешен от земље. Од книгата „Глас од дамнина“ од Анте Поповски, Скопје 1985 г. (Подготви Марко Китевски)